Iz sebičnosti najčešće naudimo drugome tako što mu pokušamo pomoći. )

"Nedavno sam pokušao da suštinu svojih uverenja sazmem na samo jednu stranicu i napisem jednostavnim recima, mada svestan da to podrazumeva vrlo naivni idealizam.
To nadahnuce, da budem sto sazetiji, doslo mi je na benzinskoj stanici. Rezervoar starog automobila napunio sam do vrha visokooktanskim gorivom super de luks. Moja stara krntija nije, medjutim, mogla da ga svari i dobila je napad – motor je neprekidno kasljucao i gasio se na raskrsnicama, podrigivao na nizbrdicama. Shvatio sam. I moja glava i moj um povremeno pokazuju iste simptome. Progutam li previse visokosadrzajnih informacija, i ja cu dobiti napad, egzistencijalne vrste: kasljucati i gasiti se na raskrsnicama gde treba doneti zivotne odluke, jer uvek – ili znam previse ili premalo. Zivot nije izlet.
Tada sam shvatio da vec znam vecinu onoga sto smatram vaznim za smisleni zivot – i da uopste nije komplikovano. Ja znam. I znam odavno. Medjutim, i ziveti tako – to je vec druga stvar. Evo dakle, ovo je moj moto:
SVE STO TREBA DA ZNAM o tome kako treba ziveti, sta raditi i kakav biti, naucio sam jos u vrticu. Mudrost me nije cekala na vrhu planine, na kraju drugog uspona skolovanja, nego se krila u pesku decjeg igralista. A evo sta sam tamo naucio:

Sve podeli sa drugima.
Igraj posteno.
Ne muci ljude.
Svaku stvar vrati gde si je nasao.
Pocisti za sobom.
Ne uzimaj ono sto nije tvoje.
Kada nekoga povredis, izvini mu se.
Peri ruke pre jela.
Pusti vodu u toaletu.
Topli keks i hladno mleko su zdravi.
Zivi uravnotezeno: malo uci, malo razmisljaj, crtaj, slikaj, pevaj i plesi, igraj se i radi – svaki dan od svega pomalo.
Svakog poslepodneva odspavaj.
Kad izadjes u svet, budi oprezan u saobracaju, drzi se za ruke i ne udaljavaj se od svog druga.
Ne zaboravi da cudo postoji. Seti se semenke u plasticnoj casici: koren je krenuo u dubinu, stabljika u visinu, niko ne zna zasto i kako, ali tako je sa svima nama.
Zlatne ribice, hrcci, beli misevi, cak i semenke iz plasticne casice – jednom moraju da umru. I mi cemo.
A zatim se setite svojih prvih slikovnica i prve reci koju smo naucili – najvece i najvaznije od svih reci – VIDI.

Sve sto treba da znate sadrzano je negde u ovom spisku. I zlatno pravilo, i ljubav, i temeljna pravila higijene. Ekologija i politika, ravnopravnost i zdrav zivot.
Uzmite bilo koje od tih pravila, dodajte mu teske, odrasle i zvucne reci i primenite na zivot svoje porodice, posao, drzavnu politiku, svet u kome zivomo – i videcete da ce pravilo ostati jasno, tacno i cvrsto. Zamislite, koliko bi bolji bio nas svet kada bismo svi – citav svet – oko tri popodne pojeli malo keksa i napili se mleka i zatim prilegli da malo odspavamo. Ili kad bi se sve drzave pridrzavale pravila da svaku stvar vrate tamo gde su je i nasle i da pociste nered za sobom.
Kao sto je istina, ma koliko smo vec odrasli, da je, kad izadjemo u svet, najbolje drzati se za ruke i ne udaljavati se od svoje ljubavi."

Plavvo, jedan nesebični kiss )

uh cica mica i gotova prica....hihi

CIT Ja na primer ne volim i ne podnosim mleko - lose mi je od njega
Nisu bitna pravila nego ispravni principi kojih se treba drzati..... A zna se koji su...
"Sve dakle sto zelite da ljudi cine vama cinite vi njima." - to kaze sveto pismo...
ne kaze se sve sto ne zelite da cine vama ljudi ...
nego sto zelite.... razlika je velika...
Akcenat je da u preduzimanju inicijative da se ucini nesto dobro.... a ne samo izbegavati ciniti zlo...
"Ili ne sudite... Jer kakvim sudom sudite, takvim ce vam se suditi..."
..... pozz))

Kasper a tvoj komentar je ???

sebicnost jeste zlo, ali i dobrota je ludost,
znaci nesto izmedju..., najbolje uvek ovako, pomoci svakome koliko mozes u datom trenutku, a da te to bitno ne osteti...

DOBROTA nije ludost , tj prava dobrota sadrzi mudrost i nije ono sto mnogi podrazumevaju pod dobrotom... Prava dobrota ne podrazumeva naivnosti niti slabost....Naprotiv ona daje jacinu .... i imamo pravo stititi sebe ... dobrota ne podrazumeva da dozvolimo drugima da nas povrede... Dobrota je vrlina samo.....

Sebicnost je svakako losa osobina.Posebno ako je to krajnost necije licnosti,ako je stalno prisutna,ako se ne menja,jer mislim da su ljudi,koji su sebicni prema drugima,sebicni sami prema sebi,jer u zivotu je sve uzimanje i davanje,ne na grame,na sate,na bilo koju meru,cak ni na iste nacine...ali,ako ti neko da osmeh,ti mu uzvrati mahanjem,ako ne osmehom...
Javi se cesto i svesno,kao trenutak slabosti,kao zelja da nas zastiti od prevelikog davanja sebe,da se sami sakupimo,kada se dobrotom raspemo ka drugima,a ne vrati nam se ni mahanjem...Ali,tada ne moze da traje vecno,jer dobroda davanja je u nama,bez nje ne bismo bili ljudi,ugusili bi sebe kada bi bili sebicni,iskrivili bi licnost...ono u nama...jer to u nama nikada nije bilo,i ne moze biti sebicno...

Sebičnost ili druga reč za egoizam je svesna ili podsvesna težnja tj upravljanje prema sopstvenom ja,usmeravanje ili prikupljanje (uzimanje,prisvajanje) tuđeg postojanja (emocija,ljubavi,dela,vremena...) zarad ličnog dokazivanja kao i opravdavanja svog vlastitog neuspeha.Na taj način,osoba dobija lažan dokaz svoje ''vrednosti'' i postojanja.

Za sebičnost,kao i za ljubav,je potrebno najmanje dvoje.Jer kao što ljubav predstavlja davanje tako je za sebičnost karakteristično uzimanje.I to uzimanje najčešće nije vidno i nasilno već je ponekad samosažaljenjem (izigravanjem nevinašceta) osobe koja je sebična prikriveno tako da osoba koja daje misli da pomaže,a u stvari samo 'doliva ulje na vatru'.Ovde je jako bitno naglasiti da i osoba koja daje mora biti svesna svega i ako uvidi nečiju sebičnost najbolje je reći istinu sebičnome u oči.Na taj način će joj dati crno-bele naočare umesto ružičastih.

Kako je karakteristika ljubavi svest i saznanje,tako je sebičnost obeležena neznanjem (namerno!!!) i nesvesnošću (ponekad razlog za to može biti i ispranost mozga bez obzira na inteligenciju) što se,inače,može videti kod životinja.

Sebičnost je takođe usko povezana i sa zaljubljenošću jer je zaljubljenost sačinjena od gomile emocija koje nastaju iz želje da se bude voljen i želje za pronalaženjem nekoga ko će razumeti ''moju'' patnju (zbog teškog života,na primer) i one su pre svega usmerene prema osobi unutra (neka vrsta sebične vlastite introvertne ''ljubavi''-ako tako može da se kaže) i težnji i želji da zaljubljena osoba dobije povratni signal.Znači,ne daje već traži.Takođe,sve ono što je karakteristično za ljubav:davanje,briga,poštovanje,razumevanje,ponekad stavljanje tuđih potreba iznad svojih....ne nalazimo kod zaljubljenosti:da meni bude lepo,da ja budem voljen,da dobijam,da osetim tuđu brigu o sebi,da budem centar i predmet preokupacije druge osobe,da nekome značim,da neko misli na mene....-sve su ovo karakteristike sebičnosti.
Ljubav karakteriše bezuslovno davanje bez ikakvog očekivanja za vraćanjem.Zaljubljenost karakteriše:,,a šta si ti dao meni''?Zaljubljenost pored vlastitog Ja traži i tuđe Ja,traži da ga uzme,prisvoji i proguta i na taj način nahrani svoju sebičnost.Da ono postane deo njega.Zaljubljena ososba traži da bude obožavana,traži da bude voljena.Ona koja voli ne postavlje uslove za tu ljubav i svoje Ja ne stavlje ispred tuđeg.Zaljubljena osoba dozvoljava da osećanja upravljaju njenim razumom a sve iz sebične želje za dobijanjem tuđe pažnje i naklonosti.Koliko puta je izrečena rečenica:,,ako nebude moj/a,ubiću se''.Do koje granice ide sebičnost?Do želje za prisvajanjem tuđeg života,tuđeg prava,individualnosti i slobode.

Problem uglavnom nastaje kada osobe koje su zaljubljene misle (ili žele da veruju!!) da vole ne poznajući tačno značenje termina.Zato odlika ljubavi i jesu svest i saznanje.

Takođe,ako se uzme u obzir da ljubav karakteriše svest,razum i realno sagledavanje problema i celokupne situacije a zaljubljenost je slepa,degradirajuća i po njoj će se sve samo od sebe srediti dolazimo ponovo do saznanja da je sebičnost kao sastavni činilac zaljubljenosti povezana sa neznanjem tj. nepoznavanjem i nepostojanjem želje za svešću već slepo življenje u emocijama jer je tako lepše i lakše.

Sebičnost takođe nemora biti samo uzimanje već i nepostojanje želje za davanjem.
Zadržavanje sve za sebe.Samoživlje i samoobožavanje koje proističu iz nepoštovanja prema drugima (njihovih života i potreba...) a čiji je uzrok sebičnost.
Koren sebičnosti je,kao što je već rečeno,ponos.

Takođe,sebičnost se može javiti i kao odraz asocijalnog života jer u takvom životu osoba zna (ovo ne znači da se poznaje!!!) samo za sebe i svoje potrebe.A zlo oduvek teži ka tome:Veličanje i uzdizanje sopstvenog Ja.Iz nedovoljne komunikacije sa društvom (opseg razloga je veliki-nekada okolnosti to nameću a nekada je to namerno),ona ne upoznaje sebe već proučava mane drugih ali ne iz razloga :,,pametan uči na tuđim greškama'' već zato što je bavljenje drugima bezbolnije i zahteva manje napora.Uviđajući tuđe mane,osoba ostavlja svoje pod tepih i uzdiže sebe iznad ostalih.Tek u dodiru sa ostalima ona shvata (ali samo ukoliko to želi) koliko je nesavršena i nesvesna života i sebe,pre svega.
Osoba koja je sama,nemože znati koliko je nesavršena i nemože biti svesna svojih mana jer nema sa čime da ih uporedi.Kako neko može voleti ako nezna šta je to ljubav?Dokaz toga su roditelji koji se ponašaju prema svojoj deci onako kako su se njihovi roditelji prema njima.Kako neko može znati šta je to ljubav i kako ona izgleda ko je živeo u okruženju sebičnosti i bio učen i uveravan kako je pametno i ispravno prvo staviti svoje Ja,pa tek onda ostale.Tek kada dođe u dodir sa onima koji vole,čovek uviđa svoju zabludu i tada dobija priliku da po prvi put iskaže svoju ljubav:menjanjem sebe.

Isto tako,nečija želja da bude shvaćen,da ga drugi razumeju i da opravdava sebe kako zbog svojih zlih postupaka nebi bio odbačen je takođe odraz sebičnosti.Jer onda kada bude ostavljena (od strane partnera,prijatelja,rođaka....) ona gubi mogućnost za dobijanjem tuđe ljubavi,pažnje i poštovanja,gubi mogućnost da dobija jer više nema od koga.Kako se to nebi desilo ona čini sve da opravda svoje postupke i dela zadržavajući po svaku cenu ljude koji umeju da vole oko sebe.Zato je takvim osobama bitno da budu shvaćene.Jer sebičan nemože dobiti ništa od sebičnog.
Osobi koja voli nikada neće biti toliko važno da li je neko razume ili ne.I neće insistirati na tome.Jer ljubav sama po sebi podrazumeva razumevanje,shvatanje i svest.
Zato osobe koje vole zadržavaju svoju ličnost,karakter i individualnost.One koje su zaljubljene gube sve to.
Iz tog razloga zaljubljena osoba ne uviđa mane i nedostatke kod svog partnera jer i ona sama nije izgrađena ličnost i ne poznaje sebe dovoljno.Jer kada neko voli on ima jasnu definiciju i predstavu svega.Zaljubljena živi u snovima iz želje da joj bude lepo-iz sebičnosti- ne suočavajući se sa stvarnošću.
Sebična zaljubljena osoba traži od drugih da joj se poveravaju,pod okriljem saosećanja, kako bi ih na taj način držala uz sebe i crpla svu ljubav iz njih.Preko nerealnog saosećanja ona glumi nevinu osobu i izigravanjem dobrote pokušava da zadrži (namerno i svesno!!!!) tuđu pažnju i naklonost.Na taj način,hrani svoju sujetu.

Priznavanjem bolesti osoba jasno odbacuje sebičnost i okreće se istini i oslobađa svoju volju (to je prvi korak ka lečenju),izgradnja ličnosti i upoznavanje sebe kroz komunikaciju i rad na duhovnosti,priznavanje odgovornosti,iskazivanje poštovanja,davanje,prihvatanje realnosti kakva god da je (ovo su sve odlike poniznosti) i postojanjem želje i volje za menjanjem sebe ona oslobađa svoju ljubav.Jer ako neko ne želi da se menja,znači da otvoreno priznaje zlo i da ne priznaje svoje mane,a sebičnost to jeste.Jer svako može da se menja ukoliko to želi-to je odraz slobodne volje.

Ukratko...:-)))
PozZzz...

hvala na komentaru
trebace mi vreme da ovo izanaliziram
pozz

Da li je sebicnost vrlina?

Vec me neko vrijeme zaokuplja razmisljanje kako je svako ljudsko djelovanje u svojoj srzi sebicno. Ali, pod "sebicno" mislim cak i na ljubav i na pomaganje drugima kao dvije najocitije manifestacije ljudske misli i djelovanja kao sebicnog.

Mislim da je definicija samopostovanja vjerovanje osobe u svrhu svog postojanja. Osoba bez samopostovanja, ako je jos uz to izrazito emocionalni tip, moze imati dosta problema u zivotu zbog osjecaja da nije potrebna, da nema svrhu. Osjeca se cesto neprihvacenom i odbacenom, usamljenom. I onda utjehu trazi u drugima: prijateljima, roditeljima, psihijatrima, ljubavima. Treba mu potvrda. I to je bas ono sto mene muci. Osoba vlastitu svrhu i smisao nalazi iskljucivo kroz druge, a posto je postojanje vlastite svrhe upravo samopostovanje, znaci da je osoba kompletna i zivot joj ima smisao samo preko drugih. I to je sebicno djelovanje, iako nesvjesno.

1. Pomaganje drugima
Najvecu svrhu koju ljudski zivot moze imati je da pomogne drugom ljudskom zivotu da nadje svrhu. Kako je nalazenje svrhe i smisla i vjerovanje u njegovo postojanje zapravo samopostovanje iz toga proizlazi da je pomaganje u svojoj skrivenoj prirodi najsebicniji cin.

2. Ljubav (malo tezi slucaj za prihvatiti)
Ljudi vole ono u cemu nalaze sebe i svoju svrhu. Vecina veza zavrsava ili uopce ne pocne zbog toga jer osobe nisu imale nista zajednicko. Covjeku se osoba svidi jer u njoj prepozna dio sebe ili ono sto je bio ili zeli biti, u njoj trazi potupnost svog smisla. Jeste li ikad bili s osobom koja Vam se ne svidja samo iz ciste ljubavi prema njoj samoj kao osobi koja nema nista s Vama niti ce mozda ikada imati? Ili ste bili jedino sretni kad ste nasli nekoga tko razumije Vase probleme i dileme pa makar one bile i beznacajne ali su toj drugoj osobi stvarne jer razmislja kao Vi? Majcina ljubav, koja je vjerojatno najblizi oblik onoj bezujetnoj ljubavi, isto je tako sebicna jer majke vole djecu zato sto su njezina. Naravno da vole i drugu djecu, ali uvijek se na kraju javi ono: "Ti si ipak moja kci/sin." Ljudima se i sve druge stvari i pojave svidjaju zbog njihove moguce uloge u njima, a ne zbog stvari i pojava samih i njihovog prirodnog smisla. Druga osoba, druga pojava ima smisao samo ako ostvari nas smisao.

hvala na komentaru